Bežično umrežavanje
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Saobraćajni fakultet, Beograd

Садржај
1. Увод 1 2. Фреквенција wireless канала 2
Фреквенција 2.5GHz 3
Фреквенција 5GHz 3
3. Како направити wireless community 4
4. Прорачун линка 8
Извор радио енергије - предајник 8
Пријемник радио енергије - пријемник 9
Преносници радио енергије 9
5. Антена 10
Омни антена 10
Секторска антена 10
Усмерена антена 10
6. Колико је wireless зрачење опаснo? 11
1. Увод
Бежично умрежавање (енг. Wireless networking) представља повезивање рачунара, дигиталних комуникационих уређаја, мрежне опреме и разних других уређаја путем радио таласа. Примењује се на местима где жичану инфраструктуру није могуће поставити или је цена увођења такве структуре превисока. Осим тога, поседује неке особине које представљају велику предност у односу на жичано умрежавање, као што су мобилност клијената, лака могућност проширивања и брзо и јефтино успостављање мреже привременог трајања.
Мобилност клијената се огледа у томе да клијент може наставити коришћење започетог мрежног сервиса током и након премештања изван свог радног окружења. Типичан мобилни клијент је корисник који ради за laptop рачунаром. Такав корисник, на пример, може без прекида да настави Интернет сесију коју је започео у конференцијској сали и након одласка у другу просторију која се налази у истој згради.
Лака могућност проширивања представља способност мреже да подржи повећање броја клијената до одређене границе без икаквих улагања у додатну опрему.
Бежичне мреже могу се брзо и лако успоставити на привременим локацијама за време трајања одређених догађаја као што су научни скупови, спортски догађаји, нежељене ванредне ситуације (елементарне непогоде, оружани сукоби и слично) и разни други скупови и догађаји. Пошто такви догађаји намећу потребу за мрежом веома брзе реализације и ограниченог трајања, инсталирање класичне жичане инфраструктуре било би сувише споро и прескупо.
Слика 1
Станице бежичне мреже
Сви уређаји који међусобно комуницирају путем електромагнетних таласа чинећи бежичну мрежу називају се станицама. Свака станица је опремљена бежичном мрежном картицом (енг. WNIC - Wireless Network Interface Card) која представља основни комуникациони уређај. Постоје две категорије станица: бежични клијенти и приступне тачке (енг. Аccеss Point (АР) -слика 2).
Бежични клијент може бити било који преносиви уређај који може да се преко бежичне мрежне картице веже у бежичну мрежу и користи њене ресурсе попут Интернета, приступа дељивим подацима на серверу, приступ мрежном штампачу и слично. Бежични клијенти могу бити уређаји као што су laptop рачунари, IP телефони (за телефонирање преко Интернета) и било који непомични сервер-рачунар или радна станица опремљена бежичном картицом.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com